Svima je jasno da nedovoljno sna ne donosi ništa dobro, posebno ne deci. Međutim, sve više istraživanja pokazuje da posledice nisu ograničene samo na umor i razdražljivost tokom dana. Kvalitetan i dovoljno dug san ima ključnu ulogu u razvoju mozga, učenju, pamćenju i emocionalnoj stabilnosti deteta. Novo istraživanje pokazalo je da manje od devet sati sna može značajno da utiče na školske rezultate, i to u negativnom smislu.
Kako nedostatak sna utiče na školski uspeh
U istraživanju su učestvovala 142 učenika osnovnih škola i upoređivao se broj sati sna s uspehom u školi. Većina šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka koji su spavali manje imala je poteškoće u komunikaciji i rešavanju osnovnih matematičkih zadataka. Lošije rezultate pokazali su i u pravopisu, gramatici, kao i u razumevanju gradiva. Pamćenje i sposobnost učenja takođe su bili smanjeni. Kod dece koja nisu dovoljno spavala primećeni su i problemi sa koncentracijom, održavanjem pažnje tokom nastave i usvajanjem novih informacija.
Stručnjaci objašnjavaju da se tokom sna mozak ne odmara u potpunosti, već obrađuje i organizuje informacije prikupljene tokom dana. Upravo tada dolazi do učvršćivanja naučenog gradiva i stvaranja novih veza između moždanih ćelija. Kada dete ne spava dovoljno, taj proces je narušen, pa je usvajanje novih znanja sporije i manje efikasno.
Zašto se manjak sna ne može lako nadoknaditi
Ramon Cladellas, sa sveučilišta iz Barselone koje je sprovelo istraživanje, upozorava na važnost noćnog sna. Većina dece spava manje od preporučenog za njihov intelektualni razvoj, što je značajno jer nedostatak sna ne može da se nadoknadi. Iako mnogi roditelji veruju da će duže spavanje vikendom ispraviti manjak sna tokom radne nedelje, stručnjaci upozoravaju da to nije dovoljno da se potpuno ponište posledice hronične neispavanosti.
Učenici koji spavaju manje od devet sati imaju lošije rezultate od onih koji spavaju devet ili 11 sati. Problem su telefoni, video-igre, televizija, računari, ali i to što ne odlaze svako veče u isto vreme u krevet. Sve češće korišćenje elektronskih uređaja u večernjim satima dodatno otežava uspavljivanje jer plava svetlost ekrana može da poremeti prirodno lučenje melatonina, hormona koji reguliše san.
„Poznato je da je devet do deset sati optimalno za kognitivni razvoj kod male dece. Sa manje odspavanih sati mogu da obavljaju rutinske zadatke, ali je kvalitetan noćni san esencijalan kako bi bili kreativni i dolazili do vlastitih rešenja“, tvrdi profesor Russell Foster, voditelj odseka za neurologiju na Oksfordu.
„Odraslima je potrebno između šest i po i osam i po sati sna. Sa manje od pet sati sna začudio bih se da možete izvući išta pristojno iz mozga“, dodaje.
Važnost kvalitetnog okruženja za spavanje
Nedostatak sna ne utiče samo na školski uspeh. Deca koja redovno spavaju premalo mogu biti razdražljivija, teže kontrolisati emocije i imati manje strpljenja za svakodnevne aktivnosti. Zato stručnjaci preporučuju uspostavljanje redovne večernje rutine, ograničavanje vremena pred ekranima pre spavanja i odlazak u krevet u približno isto vreme svakog dana.
Pored navika spavanja, važnu ulogu ima i okruženje u kojem dete spava. Mirna prostorija, odgovarajuća temperatura i kvalitetan dušek za decu mogu doprineti boljem odmoru i kvalitetnijem snu. Tokom školskog uzrasta, kada se telo i mozak intenzivno razvijaju, dobar dečji dušek pruža potrebnu podršku i udobnost tokom cele noći. Na taj način stvaraju se zdrave navike koje doprinose boljem učenju, razvoju i opštem blagostanju deteta.
Bebi oprema 
Dečija soba 
Tekstil 
Igračke 
Kutak za mame 
Knjižara 
Jelke