27.11.2011.

Alergijske reakcije na hranu

Alergijske reakcije na hranu

Piše Dr Dušanka Marković Specijalista Imunologije

 

 

Alergijske reakcije na alergene hrane su relativno česte u dečjem dobu (otprilike 6 do 8 odsto dece uzrasta do tri godine ima dijagnostikovanu alergiju na hranu). Uglavnom su posredovane posebnim tipom antitela IgE koja deluju na jednu vrstu ćelija-mastocita. Mastociti oslobađaju histamin i druge hemijske tvari koje za posledicu imaju niz promena koje mi vidimo kao alergijsku reakciju.

 

Zašto su alergije na hranu česte kod dece?

 

Probavni sistem beba i male dece je mlad i nezreo, još uvek “uči” da razlikuje strano od domaćeg, štetne tvari od bezopasnih. Tako nezreo imuni sistem je sklon da pravi pogreške i da korisne tvari kao što je hrana prepozna kao opasne i shodno tome pokrene čitav niz obrambenih reakcija koje dovode do oštećenja vlastitog organizma. Na sreću kako deca rastu tako sazreva i limfno tkivo creva i sluzokožne barijere pa se alergije na hranu uglavnom prerastu do školske dobi. Naravno da u samom ispoljavanju alergije ulogu, sem okoline, ima i nasleđe. Deca čiji su roditelji atopičari imaju veću sklonost ka alergijskim reakcijama, te kod njih treba obratiti posebnu pažnju na ishranu.

Atopija je nasledna sklonost da se na tvari iz okruženja odreaguje stvaranjem IgE antitela, tj. alergijom, a obično se ispoljava kao astma, alergijski rinitis ili ekcem.

 

Koje su to alergogene namirnice?

 

Najveći broj dece odreaguje na kravlje mleko, jaja, kikiriki, soju, jagode, ribu, pšenicu, citrusno voće, čokoladu, paradajz, veštačke boje (žuta boja-tartazin, nalazi se u sokovima, slatkišima), konzervanse (natrijum benzoat) i aditive.

 

Kako se ispoljava alergija?

 

Alergija na hranu može se manifestovati na razne načine:

 

• promene na koži u vidu crvenih pečata koji jako svrbe (urtikarija), ili ekcem
• problemi disajnog sistema sa otežanim disanjem, curenjem iz nosa, kašljem, kijanjem
• problemi probavnog sistema sa bolovima u stomaku, prolivom, povraćanjem, gubitkom telesne težine, ili loše napredovanje bebe
• retko dolazi do najtežeg oblika alergijske reakcije – anafilaktičkog šoka koji zahteva urgentnu terapiju i hitnu lekarsku pomoć

Ove reakcije obično se primećuju nekoliko minuta od konzumiranja hrane na koju je dete alergično, a gotovo uvek u roku od jdnog sata. Najčešće se prvi simptomi javljaju od strane sistema koji je prvi bio u kontaktu sa hranom, kao otok usana i crvenilo, da bi zatim bio zahvaćen probavni sistem, koža, a na kraju i disajni sistem.

 

Šta ako sumnjate na alergiju?

 

Da bismo rekli da je dete alergično na neku namirnicu moramo to i potvrditi. U dijagnostici je najvažnija dobro uzeta anamneza - podaci o alergijama u porodici, povezanost reakcije sa uzimanjem određene hrane, pri čemu je veoma korisno da roditelji vode dnevnik šta je dete jelo i da li je bilo reakcije. Prema ovim podacima odabraće se tvari na koje će se uraditi kožno testiranje (“prick test”), a rezultati se očitavaju nakon 15-20 minuta. U svrhu dijagnostike potrebno je odrediti koncentraciju ukupnog IgE u krvi, a može se uraditi i specifični IgE na odgovarajuće antigene.

Od koristi su i eliminacione dijete: privremeno se iz jelovnika izbaci sumnjiva namirnica i prati se reakcija deteta. U bolničkim uslovima koriste se i oralni provokacioni testovi koji su „zlatni standard“ u dijagnostici alergije na hranu. Ukoliko se potvrdi alergija na neku namirnicu treba je u potpunosti isključiti iz dečjeg jelovnika, jer i njamanja količina te hrane može dovesti do burnih reakcija. Kod blažih oblika može se dati neki od antihistaminika: Flonidan, Pressing, Claritin, dok je u slučaju težih reakcija, anafilaktičkog šoka i gušenja, potrebno potražiti lekarsku pomoć radi hitne primene adrenalina, kiseonika, kortikosteroida, infuzije... Budući da lekovi ne deluju na uzrok alergije, već samo ublažavaju simptome, jedini ispravni postupak je izbegavanje konzumiranja alergogene namirnice.

 

Šta možemo učiniti u prevenciji?

 

Preovladava mišljenje da se alergija na hranu može prevenirati. Jedna od nezamenjivim mera je isključivo dojenje do šest meseci. Pošto je ključni momenat uvođenje nemlečne ishrane, posebnu pažnju treba obratiti na redosled uvođenja namirnica. Namirnice treba uvoditi jednu po jednu u malim količinama: nekoliko dana davati samo jednu vrstu hrane, pa tek ako dete ne pokaže reakciju, uvesti sledeću vrstu. Rano uvođenje nemlečne ishrane, pre četvrtog meseca, povećava mogućnost nastanka alergije. Kravlje mleko nikako ne treba uvoditi u ishranu pre navršene prve godine života, a preporuke su da se ono ne daje ni do do druge godine. Ukoliko majka ne doji koristiti adaptirane mlečne formule. Oko 80 osto dece posle treće godine postaje tolerantno na proteine hrane (mleko, jaja, soja, brašno), dok je alergija na kikiriki, koštunjavo voće (badem, lešnik, orah), ribu i plodove mora obično doživotna. Deca koja razviju alergiju na hranu imaju veću verovatnoću oboljevanja od astme, alergijskog rinita, ekcema.

 

Ukoliko primetite neuobičajenu reakciju tokom hranjenja ili vam nešto nije jasno konsultujte svog pedijatra. Nemojte na svoju ruku da izbacujete namirnice iz ishrane (to vašem detetu može više štetiti nego koristiti), jer je dijagnostika alergije na hranu izrazito kompleksna, zahteva stručnost i iskustvo.