Redovan unos vode i drugih tečnosti ima veliki značaj za pravilno funkcionisanje organizma i očuvanje zdravlja. Iako se o hidrataciji najviše govori tokom toplih letnjih dana, organizmu je dovoljna količina vode neophodna tokom cele godine. Voda utiče na rad unutrašnjih organa, pomaže metabolizam, varenje, koncentraciju i održavanje energije tokom dana.
Zašto je voda važna za organizam?
Ljudsko telo najvećim delom čini voda. Kod odraslih osoba ona čini oko 60% telesne mase, dok je kod dece procenat još veći. Mišići sadrže mnogo više vode nego masno tkivo, pa količina vode u organizmu zavisi i od telesne građe.
Voda omogućava normalno funkcionisanje organizma jer:
-
reguliše telesnu temperaturu
-
pomaže varenje i metabolizam
-
olakšava transport hranljivih materija
-
učestvuje u izbacivanju toksina iz tela
-
podmazuje zglobove i tkiva
-
pomaže pravilnom radu mozga i mišića
Bez dovoljnog unosa tečnosti organizam mnogo teže obavlja osnovne funkcije, što može dovesti do umora, slabosti i drugih problema.
Koliko vode treba piti dnevno?
Potrebe za vodom razlikuju se od osobe do osobe i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, spoljne temperature i zdravstvenog stanja. Najčešće preporuke govore da odrasle osobe treba da unose između 1,5 i 2,5 litra tečnosti dnevno.
U proseku se preporučuje:
-
oko 10 čaša vode dnevno za žene
-
oko 12 čaša vode dnevno za muškarce
Tokom fizičke aktivnosti, toplih dana ili bolesti potreba za vodom dodatno raste.
Značaj hidratacije kod dece
Deca su posebno osetljiva na gubitak tečnosti, pa je važno da redovno piju vodu tokom dana. Dete ne bi trebalo da čeka da oseti žeđ, jer je žeđ često prvi znak blage dehidratacije.
Koliko vode treba da piju deca?
-
Deca od 5 do 8 godina – najmanje 5 čaša vode dnevno
-
Deca od 9 do 12 godina – oko 7 čaša dnevno
-
Deca starija od 13 godina – između 8 i 10 čaša dnevno
Pored vode, hidrataciji doprinose i voće, povrće, supe i prirodni sokovi bez mnogo dodatog šećera.
Kako prepoznati nedostatak vode u organizmu?
Mnogi ljudi ne unose dovoljno tečnosti jer osećaj žeđi nije uvek pouzdan pokazatelj. Posebno kod starijih osoba žeđ može biti slabije izražena.
Najčešći simptomi dehidratacije
-
glavobolja
-
suva usta i suva koža
-
umor i manjak energije
-
vrtoglavica
-
grčevi u mišićima
-
ubrzan rad srca
-
smanjena koncentracija
-
mučnina
Dobar pokazatelj hidratacije je i boja urina. Svetlija boja obično ukazuje na dovoljan unos vode, dok tamniji urin može biti znak dehidratacije.
Koje tečnosti su najbolji izbor?
Najzdraviji izbor za hidrataciju je obična voda, ali organizam može unositi tečnost i kroz druge napitke i hranu.
Preporučeni izvori tečnosti
-
voda
-
mineralna voda
-
biljni čajevi
-
supe i čorbe
-
prirodni voćni sokovi
-
voće i povrće bogato vodom
Treba ograničiti unos gaziranih i zaslađenih pića, kao i previše kofeina i alkohola, jer mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti.
Kada treba povećati unos vode?
Organizmu je potrebno više tečnosti u određenim situacijama:
-
tokom visokih temperatura
-
pri pojačanoj fizičkoj aktivnosti
-
tokom bolesti i povišene temperature
-
kod dijareje i povraćanja
-
na velikim nadmorskim visinama
-
u prostorijama sa suvim vazduhom
Osobe koje se bave sportom trebalo bi da unose vodu pre, tokom i nakon treninga kako bi nadoknadile izgubljenu tečnost i elektrolite.
Kako steći naviku redovnog unosa vode?
Najbolje je piti vodu u manjim količinama tokom celog dana, umesto odjednom. Korisno je započeti jutro čašom vode i uvek imati flašicu pri ruci.
Dodavanje kriške limuna ili limete može učiniti vodu osvežavajućom i podstaći češće konzumiranje.
Dovoljna količina vode svakodnevno doprinosi boljem radu organizma, većoj energiji i boljoj koncentraciji. Redovna hidratacija važna je za zdravlje, dobro varenje i pravilno funkcionisanje tela, zbog čega unos vode treba da postane deo svakodnevnih zdravih navika.
Bebi oprema 
Dečija soba 
Tekstil 
Igračke 
Kutak za mame 
Knjižara 
Jelke