Introvertnost nije nedostatak. To je osobina temperamenta, prisutna od rođenja, jednako prirodna kao i ekstrovertnost. Neka deca se pune energijom kroz igru i gužvu, dok drugima treba tišina, prostor i vreme da sabiraju misli. I jedno i drugo je u redu.
Kad tišina govori više od reči
Introvertno dete ne znači usamljeno dete. Ponekad će delovati kao da se povlači, ali zapravo – samo bira svoje vreme i bira društvo, ali pažljivo. Ima nekoliko pravih prijatelja i uživa u njihovoj blizini, dok ga veće grupe iscrpljuju. Možda će se na rođendanu povući u ćošak da čita, ali to ne znači da pati – možda mu je upravo tada najlepše. Takva deca često imaju bogat unutrašnji svet. U njihovoj tišini žive ideje, mašta, muzika, pitanja. Oni posmatraju dok drugi pričaju, slušaju dok drugi nadglasavaju. Svetu daju dubinu, ne buku.
Kada tišina nije problem, već izraz
Nekad će učiteljica reći da je dete usamljeno jer se ne igra s drugima, ali to nije uvek tačno. Neka deca jednostavno ne traže stalno društvo, već biraju mir koji im prija. U kulturi koja više nagrađuje hrabrost da se istupi nego smelost da se ćuti, važno je da im pokažemo da s njima nije ništa pogrešno – njihova tišina ima vrednost.
Kako podržati introvertno dete
1. Prihvatite njegov ritam.
Introvertnoj deci treba vreme. Ne vole da ih požurujete. Ako ih pustite da sami zakorače, oni će to uraditi – ali kad budu spremni.
2. Ne etiketirajte ga kao stidljivo.
„Stidljivo“ zvuči kao mana, a nije. To dete ima osećaj za nijanse i sigurnost u sopstveni ritam.
3. Dajte mu prostor da se povuče.
Nije bekstvo, već potreba. Samoća im puni baterije. U tom trenutku ne beže od sveta, već ga prerađuju u sebi.
4. Pružite mu osećaj sigurnosti.
Mekano ćebe, omiljena igračka, mali ritual pre spavanja – sve su to sidra koja mu pomažu da se poveže sa sobom. Na juniorshop.rs možete pronaći plišane igračke i ćebad od organskog pamuka koje deci pružaju mir i poznat osećaj pripadnosti.
Mir je njihova snaga
Introvertna deca su često empatična, maštovita i duboko promišljena. Ona nisu „teška za vaspitanje“, samo zahtevaju tiši pristup. Razgovor u četiri oka, pogled bez pritiska, pitanje postavljeno s razumevanjem – to su mostovi ka njihovom svetu.
Autorka knjige „Tihi ljudi“, Suzan Kejn, piše da introverti ne moraju da postanu glasni da bi bili uspešni. Potrebno je samo da ih neko vidi. Da neko razume da se i u tišini odvija čitav život.
I možda je baš to najveća lekcija koju nam mogu dati ... u tišini rastu najdublje misli
Introvertna deca ne traže da ih menjamo, već da ih prihvatimo. Da ih naučimo da njihova tišina nije slabost, već snaga. Da im pokažemo da je u redu hodati sporije, govoriti tiše i misliti dublje.
U svetu koji sve meri po glasnoći – možda će upravo tiha deca jednog dana naučiti ostale da slušaju.
Bebi oprema 
Dečija soba 
Tekstil 
Igračke 
Kutak za mame 
Knjižara 
Jelke