Sa sasvim malom bebom potreban je poseban mir i strpljenje. Neka deca zaista više vole da „uživaju“ na grudima nego da jedu, pa dojenje ume da traje duže nego što ste očekivali. Roditelji se često zabrinu jer beba prijateljice sve završi za nekoliko minuta, ali poređenja ovde nemaju nikakvu vrednost. Bebe se hrane i osećajem bliskosti, a ne samo mlekom. Ako se vaša beba lepo razvija i dobija na težini, onda je njen ritam sasvim u redu.
Prvi izazovi i promene u ranom detinjstvu
Budite uporni kada beba ima između pet i osam meseci. Prelazak sa mleka na čvrstu hranu je jedan od većih malih izazova u ranom razvoju. Odbijanje hrane može biti reakcija na novi ukus, potreba za igrom ili jednostavno faza u kojoj dete testira granice. Važno je da ne pribegavate forsiranju: ne zatvarajte nos, ne gurajte kašiku na iznenađenje, ne pretvarajte svaki obrok u predstavu. Pokažite blagost, ali i odlučnost — jasno, mirno i bez dramatizacije. Nekada pomaže i da tata, baka ili neko drugi ponudi obrok. Ako odbijanje potraje duže, razgovor sa pedijatrom može doneti smirenje i smernice.
Oko treće godine naročito obratite pažnju na grickanje između obroka. Dešava se da dete „formalno“ dobro napreduje, a da za stolom ne pojede gotovo ništa od onoga što ste pripremili. Kada malo zavirite u plakare, otkrije se pravi razlog — čips, keks, bombone i sve ono što brzo zasiti, a nutritivno ne doprinosi. Navike formirane u ovom uzrastu često prate dete u kasnijem detinjstvu i lako vode ka gojaznosti. Zato je važno vratiti ga porodičnom stolu, rutini i osećaju zajedništva tokom obroka.
Porodični obroci kao temelj navika
U uzrastu od 6 do 12 godina zajednički obroci dobijaju novu dimenziju — postaju vreme kada se porodica spontano okuplja. Deca u ovom periodu vole da učestvuju, pa ih uključite u pripremu hrane, dopustite da biraju neke namirnice ili da prate šta ima na pijaci. Lepo postavljen sto i mirna atmosfera stvaraju naviku koja se teško napušta.
Porodični ručak ili večera treba da budu prijatni, ali uz jasno poštovanje pravila: ne spremaju se posebna jela, već se sve proba, makar jedan zalogaj. Za stolom se ostaje dok svi ne završe. Na roditeljima je da pokažu da hrana nije muka, pregovaranje ili stres — hrana je zadovoljstvo, ritual i briga o sebi.
Rastući problem gojaznosti kod dece
U poslednjih dvadesetak godina primećen je konstantan porast broja gojazne dece. Prema nekim evropskim procenama, između 20% i 25% dece školskog uzrasta ima višak kilograma, a taj trend se, nažalost, ubrzava u urbanim sredinama. Uzroci su dobro poznati: prekomerna i nekvalitetna ishrana, obilje industrijskih grickalica i slatkiša, kao i činjenica da su deca sve vezanija za ekrane, dok se vreme provedeno napolju smanjuje iz godine u godinu.
Gojaznost nije samo estetski problem — deca koja se bore sa viškom kilograma često se suočavaju sa osećajem nelagode, nižim samopouzdanjem i vršnjačkim komentarima, a kada odrastu teže mršave i imaju povećan rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i pojedinih hroničnih bolesti.
Dobra vest je da se zdrave navike najlakše stvaraju upravo u detinjstvu. Porodični obroci, redovni ritam jedenja, aktivna igra napolju i biranje hrane sa što manje industrijske obrade — sve su to mali koraci koji postaju velike životne navike.
Bebi oprema 
Dečija soba 
Tekstil 
Igračke 
Kutak za mame 
Knjižara 
Jelke