27.11.2011.

Montesori pedagogija

Piše - Irena MITROVIĆ,

mr. zaštite životne sredine i vlasnik Montesori vrtića Dečja kuća ZVONO 

www.montessorizvono.com  

 

Montesori pedagogija je jedna od retkih kompleksnih, naučno zasnovanih, detaljno objašnjenih i praktično primenjenih učenja o vaspitanju i obrazovanju deteta, čije su pojedine ideje preuzete u učenjima kasnijih klasičnih i alternativnih teoretičara iz oblasti psihologije i pedagogije. Primenjuje se više od stotinu godina u privatnim i državnim jaslama, vrtićima, osnovnim i srednjim školama širom sveta.

 

Montesori pedagogija se zasniva na sledećim principima:

- svako dete ima potencijal da postane najbolji predstavnik svoje vrste i razvije najbolje ljudske osobine: istraživački duh, razmišljanje sopstvenom glavom, humanost i odgovornost, samostalnost, radne navike, samopouzdanje, samodisciplinu, moralne i dihovne umesto materijalnih vrednosti)

- da bi se razvilo na odgovarajući način, detetu je potrebna pomoć koja se sastoji u pripremi povoljnog okruženja i podsticajnog stava odraslih

- da bi se pravilno razvijalo, dete nije odvojeno od stvarnog života, već je aktivan učesnik u životu svog okruženja, što mu omogućava ne samo blagovremeno uvežbavanje veština i sticanje znanja već i prirodnu adaptaciju na spoljni svet i razvoj samopouzdanja zbog poznavanja načina na koji svet funkcioniše, čime se olakšava kasnije snalaženje u različitim životnim situacijama

- razvoj se odvija kroz šestogodišnje periode (rođenje do 6 godina, 6-12, 12-18, 18-24) od kojih svaki zahteva određen program i način rada

- u toku svakog razvojnog perioda postoji povoljno vreme za sticanje određenih veština i usvajanje određenih znanja prirodan, jednostavan i zanimljiv način, koje se, jednom propušteno, kasnije teško nadoknađuje

- da bi se razvilo, dete mora biti aktivno: ono mora imati priliku da slobodno bira, iskusi, proba, pogreši i koriguje se u procesu uvežbavanja i usavršavanja, bez kritike ili pohvale - dete ne može biti pasivno, niti je razvoj moguć samo posmatranjem odraslih ili kroz grupne aktivnosti  

- razvoj nije nametnut spolja, već okruženje podstiče unutrašnji razvoj osobina i navika koje vremenom postaju sastavni deo ličnosti

- iako su zakonitosti razvoja iste za svu decu, svako dete je različito, pa je pristup individualan a svako dete ima mogućnost da se razvija svojim tempom

- razvoj se ne odvija po odvojenim oblastima, već kao jedinstven psiho-fizički razvoj - dete se istovremeno vaspitava, obrazuje i socijalno razvija.

Od ROĐENJA DO 6 GODINE dete je ČULNI ISTRAŽIVAČ, sa ogromnim potencijalom i potrebom da razvija inteligenciju, jezik, samostalnost, pokret, volju i pozitivno socijalno ponašanje. U ovom periodu se izgrađuju osnove ličnosti, koja se tokom života menja, ali osnova je uvek ista, nepromenljiva. Dete je usmereno na sopstveni razvoj u neposrednom, realnom okruženju. Prirodni potencijal za razvoj ispoljava se u vidu upijajućeg mozga, koji omogućava detetu da iz okruženja posmatranjem i sopstvenim iskustvom usvoji ponašanje, običaje, socijalno ponašanje i kulturu, a da kroz takozvane periode osetljivosti povoljne za razvoj određenih osobina formira i usavrši govorni i pisani jezik, pokret, samostalnost, volju i disciplinu. Sloboda pokreta i komukacije, sticanje samostalnosti i bavljenje inteligentnim aktivnostima kroz aktivno učešće u svakodnevnom životu i korišćenje didaktičkog materijala u uzrasno mešovitoj grupi osnova su za razvoj deteta u ovom periodu.

Od 6 DO 12 GODINA dete je RAZUMNI ISTRAŽIVAČ, sa ogromnim potencijalom za intelektualni razvoj, korišćenje razuma, mašte i apstraktnog mišljenja. U ovom periodu dete ima izraženu potrebu za pripadnošću grupi na osnovu zajedničkog interesovanja i potrebu za upoznavanjem šireg okruženja i sticanjem iskustava van kuće i škole. U Montesori školi dete aktivno uči, istražuje i druži se, zahvaljujući nepostojanju udžbenika, klasičnih klupa i slobodi kretanja tokom časova. Kroz razmenu mišljenja sa drugom decom i rad u malim grupama prema sličnim interesovanjima, dete osim obaveznog programa ima priliku da se detaljno upozna sa temama koje ga posebno interesuju. Gradivo nije podeljeno na predmete i časove, već je objedinjeno, čime se olakšava povezivanje izmedju različitih pojmova. Velike lekcije - priče o nastanku svemira, Sunčevog sistema i Zemlje, pojavi i razvoju živog sveta, ljudske civilizacije, pisanog jezika i matematike, pričaju se deci na početku svake školske godine, kako bi detetu dale sliku celine i formirale okvir za usvajanje, razumevanje, povezivanje kasnijeg znanja. Grupa dece je mešovita, sa 30-ak dece od 6 do 9 odnosno 9 do 12 godina u razredu. Prirodne i društvene pojave i procesi se upoznaju van škole, kroz istraživanja koja biraju i organizuju deca.

Od 12 DO 18 GODINA mlad čovek je HUMANI ISTRAŽIVAČ, sa potrebom za samostalnošću i doprinosom društvu, potrebom za razmišljanjem, usmerenošću na moralna i duhovna pitanja i  potrebom za aktivnim istraživanjem prirode i društva. U Montesori srednjoj školi deca provode mnogo vremena van škole ili žive na seoskom imanju gde uče i imaju priliku da učestvuju u seoskom životu, direktno učeći osnove poljoprivrede, proučavajući prirodne procese i pojave, učeći ekonomiju i druge društvene predmete. Pomoć starima, deci, siromašnima sastavni je deo Montesori programa u ovom periodu.

Od 18 DO 24 GODINE mlad čovek je SPACIJALIZOVANI ISTRAŽIVAČ, koji treba da na fakultetu aktivno uči, priprema se za karijeru i za aktivno učešće u razvoju društva. Potreba za ekonomskom samostalnošću izražena je u ovom periodu. 

U Montesori pedagogiji OSNOVU RADA čine:

 

- edukovani odrasli, koji poštuju dete, razumeju način na koji se dete razvija, u stanju su da na određen način pokažu aktivnost i prate detetovo uvežbavanje i sazrevanje, razumeju način na koji se u Montesori pedagogiji dete posmatra i usmerava – višegodišnja edukacija za Montesori učitelja podrazumeva dobro poznavanje dela Marije Montesori i odgovarajuću duhovnu i moralnu pripremu

- Montesori didaktički materijal, koji omogućava aktivan razvoj deteta i usvajanje apstraktnih pojmova na jednostavan i zanimljiv način

- briga o okruženju, kroz bavljenje svakodnevnim aktivnostima (čišćenje, pranje, priprema hrane, briga io biljkama i životinjama) i usvajanje lepog ponašanja
- pripremljeno okruženje, podsticajno za razvoj deteta, o kome se deca brinu korišćenjem odgovarajućih predmeta i kroz svakodnevne aktivnosti
- okruženje sa jednostavnim pravilima, u kome dete ima slobodu izbora, izražavanja i komikacije
- mešovita grupa dece, koja predstavlja realnu socijalnu sredinu i daje mogućnost za svakodnevno sticanje socijalnih iskustava.

Montesori vrtić i škola se veoma razlikuju od klasičnih:
- okruženje je jednostavno, lepo, bez šarenila, niza istih dečjih crteža na zidovima ili panoima; na policama se nalaze didaktički Montesori materijali; sredstva za održavanje prostora su na dohvat ruke; posuđe je keramičko i stakleno
- deca se kreću slobodno, koristeći za rad male stolove u vrtiću i veće stolove za rad u malim grupama u školi; slobodan prostor se koristi za rad na podu; deca imaju slobodan pristup kuhinji i kupatilu; svi predmeti se posle korišćenja odmah vraćaju na mesto pa nikada nema razbacanih stvari po podu ili stolovima; u prostoru ima biljaka i često životinja o kojima se deca brinu; deca prave hleb, užinu, aktivno učestvuju u pripremanju ručka, postavljanju i raspremanju stola, pranju sudova i održavanju prostora
- u vrtiću nikada nema plastičnih dečjih igračaka niti se za stariju decu koriste papirni zadaci, a u školi ne postoje klasične školske knjige ili sveske
- odrasli nije centar dečjih aktivnosti a grupne aktivnosti su specifične i traju veoma kratko, u zavisnosti od starosti grupe i dužine boravka – umesto animiranja dece u vrtiću ili veštačkog držanja pažnje dece u školi,  odrasli usmeravaju decu, posmatrajući i prateći, pomažući 
- primena Montesori programa ne podrazumeva posebne sportske, muzičke, likovne, dramske, logopedske ili druge radionice jer su svi aspekti razvoja uključeni u svakodnevni boravak dece u Montesori okruženju.

Montesori program u svakom periodu razvoja podrazumeva edukaciju roditelja, kako razumeli i cenili stečene veštine i znanja dece, ali i kako bi deca stečene veštine i znanja usavršavala i kod kuće.